sreda, novembar 22, 2017

Pratite nas:       

Naum Ćermilo

Mada bez velikog obrazovanja, Naum Ćermilo, niški trgovac drvenom građom, stekao je veliko bogatstvo koje je zaveštanjem poklonio inženjerima, kulturi i prosveti. Danas niški inženjeri i tehničari imaju prostor za svoje aktivnosti zahvalјujući prelepoj velikoj porodičnoj kući koju im je on ostavio. 

O Naumu Ćermilu, velikom srpskom dobrotvoru, do skora se veoma malo znalo, osim da je Cincarin, poreklom iz sela Malovište kod Đevđelije, i da se u Nišu bavio prodajom drvene građe. Osim relјefnog lika sa spomenika na starom groblјu pod Goricom, nije se znalo ni kako je izgledao ovaj veliki dobrotvor. Posle dugogodišnjih istraživanja D. Milosavlјevića o najvećim niškim zadužbinarima i dobrotvorima, u prilici smo da saznamo više i o Naumu Ćermilu.

Zahvalјujući činjenici da je Ćermilo testamentom odredio Srpskoj kralјevskoj akademiji 1.000 akcija ratne štete (što je četrdesetih godina prošlog veka bio značajan novčani iznos), Akademija je u svom izdanju ''Spomenice - zadužbine i fondovi'' 1937.g. objavila kraću biografiju Nauma Ćermila, sa fotografijom i delom teksta njegovog testamenta, kojim on Akademiji prepušta da ''...moj legat upotrebi po svom nahođenju i kako najbolјe nađe i za najpreče potrebe''. 

Ćermilo je rođen 1864.g. u skromnoj cincarskoj porodici od oca Trifuna i majke Jane, koji su imali još šestoro dece. Osnovnu školu je učio u svom selu Malovištu, i to na grčkom jeziku. Sa 12 godina, 1876.g. prelazi u Srbiju i u Batočini kod svog ujaka Todora Dače Simića reže duvan. Posle tri godine odlazi kod strica Nikole u Oršavu, gde ostaje još tri godine. Vraća se u Srbiju, u Aleksinac, gde radi u kafani brata Nikole. Ubrzo stupa na rad kod Francuza koji su tada gradili železnicu kroz Srbiju, gde je upoznao građevinski zanat i, posebno, zavoleo drvenu građu, kojoj ostaje veran do kraja života. 

Po završetku izgradnje železnice, posle pet godina, zapošlјava se kod aleksinačkih preduzimača Alekse Mihajlovića i Jovana Nedelјkovića, a potom i sam počinje građevinske poslove gradeći magacine za duvan u Žitkovcu. Maja 1896.g. Naum se seli u Niš, koji se posle oslobođenja od viševekovnog turskog ropstva ubrzano razvijao i pružao veće mogućnosti za građevinske poslove. Ubrzo je izgradio strugaru i daščaru i obogatio se prodajući drvenu građu srpskoj a kasnije i jugoslovenskoj vojsci. 

Na nekadašnjoj periferiji Niša, u ''Inćir'' mahali, pri kraju današnje ulice Generala Milojka Lešjanina, na broju 52, Naum je 1900.g. otkupio kafanu Stojana Tane Đurića, porušio je i na njenim temelјima 1901.g. sagradio izuzetno lepu porodičnu kuću. Kako se navodi u literaturi, ''... zgrada je visokoprizemna, prostrana i bogata relјefnom fasadnom dekoracijom sa geometrijskim i bilјnim ornamentima...građena u duhu eklekticizma''. U Lešjaninovoj ulici Naum je imao još dve kuće, dućan i imanje. Poslovni partneri i stolari koji su se snabdevali drvenom građom kod Ćermila, sećaju ga se kao vrsnog poznavaoca svih vrsta drveta, ali i kao poštenog poslovnog čoveka koji je često davao robu na kredit ili na poverenje. 

Predosećajući da mu se približava kraj života, mada nije bio u dubokoj starosti (imao je tada 63 godine), Ćermilo sačinjava 1926.g. testament kojim svoje skoro celokupno ogromno bogatstvo ostavlјa nauci, prosveti, kulturi i tehničkoj struci. Tako svoju kuću namenjuje Udruženju srpskih inženjera i tehničara, Srpskoj književnoj zadruzi namenjuje 200.000 dinara, Srpskoj kralјevskoj akademiji 1.000 akcija ratne štete, Ministarstvu prosvete 200.000 dinara radi izgradnje škole u rodnom selu Malovište. Trgovačkom udruženju i trgovačkoj omladini Niša ustupa znatna novčana sredstva i svoju bogatu biblioteku. Testament bi bio izvršan i posle smrti njegove žene Lenke, ako ga nadživi. Ćermilo je umro naredne, 1927. godine, tako da su odredbe testamenta izvršene posle smrti supruge Lenke, decembra 1940.g. 

Inače, i supruga Lenka se decenijama bavila humanitarnim radom, najviše kao članica predsedništva niškog Kola srpskih sestara, ali i u brojnim humanitarnim akcijama. Tako niški izvidnici znaju da je ona predratnim skautima poklonila plac pored Nišave za izgradnju njihovog doma, ali danas tragova o tome nema.

Niško Društvo inženjera i tehničara se uselilo u zadužbinu Nauma Ćermila pred Drugi svetski rat. Posle rata, međutim, zgrada se nacionalizuje, a kao razlog za to navodi se da udruženje nije u zakonskom roku prijavilo obnovu svog rada i imovinu kojom raspolaže. Zgrada je odmah dobila stanare, sve do 1979.g., kada je najvećim delom vraćena niškim inženjerima i tehničarima, zahvalјujući velikoj upornosti tadašnjeg predsednika DIT-a arh. Ivana Redija. Nedavno je zgrada revitalizovana i vraćen joj je nekadašnji sjaj, a u podrumskim prostorijama je uređen jedan od najlepših izložbenih prostora u Nišu, gde je već organizovan veći broj zanimlјivih i uspešnih izložbi. 

Trajna uspomena na velikog humanistu i velikog dobrotvora niških inženjera i tehničara Nauma Ćermila obaveza je lјudi iz ove struke, sadašnjih i budućih generacija.

 

Dušan Milosavlјević

WIll Hill BookiesW.BetRoll here...
Online bookmaker the UK http://whbonus.webs.com/ William Hill