sreda, novembar 22, 2017
  • Članovi društva
  • Legat Nauma Ćermila
  • Naum Ćermilo

Pratite nas:       

Društvo arhitekata Niša - DAN kao strukovno udruženje arhitekata ima dugogodišnju tradiciju. Osnovano je daleke 1891. godine pod imenom Udruženje srpskih arhitekata i inžinjera varoši Niš. Posle Drugog svetskog rata 1961. godine, udruženje obnavlјa delatnost pod sadašnjim imenom Društvo arhitekata Niša – DAN.

DAN je u svom dosadašnjem radu imao uspona i padova, a nekada je bilo čak i pred gašenjem. Posle jedne od najvećih kriza, u proleće 2000. godine na čelo Društva dolazi novi Upravni odbor, koji pokreće niz akcija, a što je još bitnije i realizuje ih, i to veoma uspešno, o čemu svedoče brojna priznanja i pohvale, kako samih članova, tako i od strane institucija Grada Niša, Građevinsko-arhitektonskog fakulteta u Nišu, Muzeja grada Niša, Gradske opštine Medijana i republičkih institucija, poput Saveza inženjera i tehničara Srbije, Saveza arhitekata Srbije, Inženjerske komore Srbije, kao i iz inostranstva, iz Češke Republike, Makedonije, Republike Srpske... 

WIll Hill BookiesW.BetRoll here...
  • O društvu
  • O legatu
  • O Naumu Ćermilu

DAN Društvo arhitekata Niša

Društvo arhitekata Niša se, kao posebna organizacija u okviru tadašnjeg Društva inžinjera i tehničara Niša, osniva u aprilu 1961. godine, a za prvog predsednika biva izabran arhitekta i publicista Miodrag Mima Živković. Do tog trenutka, arhitekti su delovali u sklopu jedinstvenog inženjerskog udruženja, tako da je njihova  aktivnost od tada promenila organizacionu formu, ali ne i suštinu, što praktično znači da postoji kontinuitet rada organizacije niških arhitekata od 1891. godine do danas.

Već na samom početku rada, šezdesetih godina, u organizaciji Društva ostvaruje se rasprava i sugeriše način regulacija Trga oslobodjenja, raspravlja se o različitim arhitektonsko-urbanističkim projektima, utiče na formiranje zelenih površina Čaira i gradskih  drvoreda. Društvo usmerava interes grada na  značaj istorijske matrice Niša na prostoru Dušanove i naležućih ulica. Ta tema ni do danas nije zatvorena. U ovom periodu, pored Mime Živkovica (1961-1968.), Društvo je vodio i Ljubiša Milošević (1968-1973.). 

Početkom sedamdesetih godina, održava se kontinuitet rada, da bi se sredinom ove dekade,  sa tada mladjim arhitektima  pokrenule nove aktivnosti. Aprila 1976. se u Nišu, u organizaciji Društva održava redovna skupština Saveza društava arhitekata Srbije, a oktobra iste godine organizuje se izložba “Stambena arhitektura grada“, prva takve vrste u Nišu, koja prezentuje realizovana dela niških arhitekata. Ubrzo se Društvo legitimiše i za organizaciju najvećih skupova - “Dana arhitekture Jugoslavije“, koji su 1983. godine posvećeni “Planiranju i izgradnji tržnih centara”, a 1985. godine su ponovljeni sa novom temom. Društvo predvode: Ivan Redi (1974-1978), Slobodan Vučković (1980-1981), Nikola Cekić (1982- 1983) i Mirjana Anđelković (1984-1986).

U drugoj polovini osamdesetih i prvoj polovini devedesetih godina, kada se rastače postojeće društveno uređenje, DAN nastavlja  svoju aktivnost, pre svega u pokušaju da se što više otvori prema javnosti. U izložbenom paviljonu u Tvrđavi organizuje se reprint izložba beogradskog Salona arhitekture i izložba posvećena izgradnji Hrama Sv. Save, za koje se "tražila karta više". Tada se organizuje i zapažena smotra Bečke stambene arhitekture, propraćena izvanrednim katalogom. Pokreće se serija predavanja na temu aktuelne arhitekture, u okviru koje dominira profesor Ranko Radović. U tom periodu je od izuzetnog značaja i organizovanje velikog konkursa za Trg oslobođenja i pešačku zonu u centru Niša. Aktivnosti toga vremena su utoliko značajne, što je ostvaren osnovni cilj da se za prezentovane teme zainteresuje i šira kulturna javnost. U drugoj polovini devedesetih godina, u stešnjenim društvenim prilikama, rad Društva se neko vreme odvija unutar sopstvenog održanja, a članovi Društva učestvuju i u aktuelnim društveno-političkim dešavanjima. U ovom periodu na čelu Društva su  Sima Gušić (1986-1994) i Đorđe Canić (1995-1998).

Novi programski i organizacioni zaokret  nastaje početkom 2000. godine, i uspostavlja se nova razvojna politika Društva. U rad se uključuju mlađi članovi, ali se na pragmatičan način  održava kontinutet i sa starim aktivistima. Društvo se  otvara prema obnovljenom odseku arhitekture na Građevinsko-arhitektonskom fakultetu, kao i prema relevantnim gradskim institucijama, Gradskoj vlasti,  Opštini Medijana, Direkciji za izgradnju grada i drugim. Iz takvog pristupa rađaju se nove ideje, koje se skoro u celosti realizuju, zahvaljujući činjenici da je novi Upravni odbor Društva formiran od ljudi koji su u sebi imali dovoljno entuzijazma, energije i upornosti. Angažovanjem svih, pored tekućih poslova, posebno se razvijaju i stalno unapređuju nove programske delatnosti. To su pre svega  DANI ARHITEKTURE NIŠA, jedinstvena gradska manifestacija koja se održava svake godine u oktobru, u okviru koje se organizuju izložbe, predavanja, tribine, konkursi, a svake treće godine TRIJENALE ARHITEKTURE, na kojima se izlaže trogodišnja produkcija arhitektonskih dela sa područja Niša i regije. Pokreće se časopis ARHITEKT i uz velike napore redakcije na čelu sa prof. Hranislavom Anđelkovićem, do sada, tokom 12 godina izlaženja,  objavljuju se 34 broja. Po svojoj opremi, sadržaju i pre svega društvenom uticaju, ova periodika postaje jedan od simbola arhitektonske publikacije u Srbiji. Časopis ima već provereni profil, gde su uravnoteženo prikazane tekuće aktuelnosti, teorijske i istoriografske teme, kao i fokusi na značajna ostvarenja svetske arhitekture. Posebna pogodnost za rad Društva stvara se obnovom i rekonstrukcijom zgrade Društva, legata Nauma Ćermila, koja je trajala od 2004. do 2008. što je bio pravi podvig u vremenu opšte ekonomske krize. U uređenom, živopisnom  podrumu zgrade, 2006.g. počinje sa radom Galerija DAN-a, koja polako poprima svoj programski  obris i postaje jedna od kvalitetnijih izložbenih prostora grada. Ovde se održavaju kamerne i gostujuće izložbe, posvećene pre svega temi arhitekture, ali i predavanja, tribine, komercijalne prezentacije i organizacioni skupovi. U poslednjih nekoliko godina Galerija se posebnim programom uključuje u «Noć muzeja», manifestaciju koja se istovremeno odvija u celoj Srbiji. Na čelu Društva u ovom periodu rada su Dragoslav Vučković (2000-2003), Miomir Mija Živković (2003-2009) i Miodrag Medar (od 2009).

Društvom arhitekata Niša, koje danas broji preko 200 članova, organizaciono rukovode predsednik, Upravni i Nadzorni odbor. Časopis ima svoju redakciju, Dani arhitekture organizacioni odbor, a Galerija svoj Programski savet. DAN tesno saradjuje  sa mnogim gradskim i republičkim institucijama, društvenim i privrednim organizacijama, posebno sa Tondah-Potisjem iz Kanjiže i LEDIB programom iz Danske. Uspešno gaji saradnju sa Inženjerskom komorom Srbije, a Savez inženjera i tehničara Srbije dodelio je 2002.g. Povelju Društvu arhitekata Niša kao najboljoj inženjersko-tehničarskoj organizaciji u Srbiji. To je primer skladnog odnosa ovih društvenih organizacija, koje čine napore da unaprede struku. Odnosi sa srodnim strukovnim organizacijama u Beogradu i Srbiji postali su tradicionalni, sa Društvom arhitekata Beograda, Novog Sada, Valjeva, Vranja, sa Institutom za arhitekturu i urbanizam Srbije, a DAN je jedan od osnivača Udruženja arhitekata Srbije. Za poslednju dekadu rada, može se reći da je kruna postojanja Društva arhitekata Niša, mukotrpno vajana od daleke 1891. godine. Danas je to gradska i republička institucija vredna svakog poštovanja.

Miodrag Medar,arh.

Legat Nauma Ćermila

Zgrada u ul. Milojka Lešjanina br.52, koju baštini i Društvo arhitekata Niša i koja je pod zaštitom Zakona od 1986., podignuta je 1900. godine kao stambeni objekat u stilu secesije. Ona danas predstavlјa legat gospodina Nauma Ćermila, građevinskog trgovca iz Niša, koji ju je 1926. godine zaveštao niškim arhitektama i inžinjerima. Sticajem okolnosti uoči, za vreme i nakon II svetskog rata, u zgradu su se tek 1979. uselili oni kojima je ona zaveštana pedesetak godina ranije. Na žalost objekat se tada već nalazio u ruiniranom stanju, a sledećih 25 godina se razmišlјalo kako da se ova lepa zgrada spasi od dalјeg propadanja.

U jesen 2004. godine započeti su razgovori sa gradskim strukturama o obnovi zgrade kroz program „Lepa Srbija“ koji su finansirale međunarodne nevladine organizacije i Grad Niš u odnosu 70:30%. Do kraja 2004. godine zgrada je ušla u pomenuti program obnove, a u proleće 2005. urađen je projekat obnove u Zavodu za zaštitu spomenika kulture Niš. 

U junu mesecu je od strane rukovodioca programa „Lepa Srbija“ i gradskih struktura raspisan tender za izvođenje radova na sanaciji i obnovi fasade zgrade, na kome je kao najpovolјniji ponuđač izabran GP „Građevinar“ sa ponudom u vrednosti od 2.778.780 dinara. 

Radovi su započeti u julu mesecu i radilo se paralelno na obnovi fasade i krova. U međuvremenu je pristigla donacija od „Potisja“ iz Kanjiže, biber crep za pokrivanje krova u vrednosti od oko 400.000 dinara, što je omogućilo da se sa izvođačem ugovore dodatni radovi na otkopavanju podruma od nagomilanog šuta, njegovoj sanaciji i pretvaranju u galerijski prostor. Radovi na obnovi fasade i krova zgrade, kao prva faza radova, u vrednosti od 1.934.658 dinara, okončani su krajem novembra 2005. godine, kada su i primlјeni od strane nadzornih organa.

U proleće 2006. krenuo je nastavak radova. „Građevinar“ je izvodio radove na drugoj fazi, u prizemlјu i podrumu objekta, u vrednosti od 733.539 dinara, a sa preduzećem „Neimarprojekt“ su ugovoreni i započeti radovi na uređenju enterijera prizemlјa u vrednosti od 274.000 dinara. Do kraja oktobra svi ovi radovi su završeni i naša zgrada je u novom ruhu dočekala Dane arhitekture 2006, kada je promovisana novoizgrađena Galerija DAN-a, kao i uređen kancelarijski prostor u prizemlјu sa kuhinjom i sanitarnim čvorom.

Preostale radove na našoj zgradi (treća faza) – raščišćavanje i uređenje tavanskog prostora pretvaranjem u potkrovni (bez uređenja enterijera) i izradu ogradnih stubova oko parcele, u vrednosti od 510.584 dinara, „Građevinar“ je okončao u septembru 2008. godine. Nakon toga je od šuta i preostalog građevinskog materijala raščišćeno i dvorište zgrade.

Uprkos kašnjenju druge i treće faze radova, zbog problema koje je imao izvođač radova „Građevinar“, mora se konstatovati da su svi radovi izvedeni veoma kvalitetno i do kraja.

Vrednost nabrojanih izvedenih radova iznosila je 3.433.000 dinara. U ovu sumu nisu ušle donacije mnogih privrednih subjekata i pojedinaca u vidu građevinskog materijala, izvedenih radova i kupovine opreme, koji su bitno pomogli obnovi zgrade našeg društva i kojima se i ovom prilikom zahvalјujemo, a čime se ukupna vrednost izvedenih radova zaokružuje na oko 50.000 evra.

Radovi koji nam u budućem periodu predstoje, a koji će zaokružiti obnovu zgrade, u predračunskoj vrednosti od oko 15 000 evra, jesu: uređenje enterijera potkrovlјa zgrade izgradnjom i uređenjem hola, kancelarijskog prostora, sale za sastanke i mokrog čvora sa  čajnom kuhinjom, izrada metalne ograde između stubova oko cele parcele i  kao posebna faza, uređenje i ozelenjavanje dvorišta naše zgrade.

 

Miodrag Medar,arh.

Naum Ćermilo

Mada bez velikog obrazovanja, Naum Ćermilo, niški trgovac drvenom građom, stekao je veliko bogatstvo koje je zaveštanjem poklonio inženjerima, kulturi i prosveti. Danas niški inženjeri i tehničari imaju prostor za svoje aktivnosti zahvalјujući prelepoj velikoj porodičnoj kući koju im je on ostavio. 

O Naumu Ćermilu, velikom srpskom dobrotvoru, do skora se veoma malo znalo, osim da je Cincarin, poreklom iz sela Malovište kod Đevđelije, i da se u Nišu bavio prodajom drvene građe. Osim relјefnog lika sa spomenika na starom groblјu pod Goricom, nije se znalo ni kako je izgledao ovaj veliki dobrotvor. Posle dugogodišnjih istraživanja D. Milosavlјevića o najvećim niškim zadužbinarima i dobrotvorima, u prilici smo da saznamo više i o Naumu Ćermilu.

Zahvalјujući činjenici da je Ćermilo testamentom odredio Srpskoj kralјevskoj akademiji 1.000 akcija ratne štete (što je četrdesetih godina prošlog veka bio značajan novčani iznos), Akademija je u svom izdanju ''Spomenice - zadužbine i fondovi'' 1937.g. objavila kraću biografiju Nauma Ćermila, sa fotografijom i delom teksta njegovog testamenta, kojim on Akademiji prepušta da ''...moj legat upotrebi po svom nahođenju i kako najbolјe nađe i za najpreče potrebe''. 

Ćermilo je rođen 1864.g. u skromnoj cincarskoj porodici od oca Trifuna i majke Jane, koji su imali još šestoro dece. Osnovnu školu je učio u svom selu Malovištu, i to na grčkom jeziku. Sa 12 godina, 1876.g. prelazi u Srbiju i u Batočini kod svog ujaka Todora Dače Simića reže duvan. Posle tri godine odlazi kod strica Nikole u Oršavu, gde ostaje još tri godine. Vraća se u Srbiju, u Aleksinac, gde radi u kafani brata Nikole. Ubrzo stupa na rad kod Francuza koji su tada gradili železnicu kroz Srbiju, gde je upoznao građevinski zanat i, posebno, zavoleo drvenu građu, kojoj ostaje veran do kraja života. 

Po završetku izgradnje železnice, posle pet godina, zapošlјava se kod aleksinačkih preduzimača Alekse Mihajlovića i Jovana Nedelјkovića, a potom i sam počinje građevinske poslove gradeći magacine za duvan u Žitkovcu. Maja 1896.g. Naum se seli u Niš, koji se posle oslobođenja od viševekovnog turskog ropstva ubrzano razvijao i pružao veće mogućnosti za građevinske poslove. Ubrzo je izgradio strugaru i daščaru i obogatio se prodajući drvenu građu srpskoj a kasnije i jugoslovenskoj vojsci. 

Na nekadašnjoj periferiji Niša, u ''Inćir'' mahali, pri kraju današnje ulice Generala Milojka Lešjanina, na broju 52, Naum je 1900.g. otkupio kafanu Stojana Tane Đurića, porušio je i na njenim temelјima 1901.g. sagradio izuzetno lepu porodičnu kuću. Kako se navodi u literaturi, ''... zgrada je visokoprizemna, prostrana i bogata relјefnom fasadnom dekoracijom sa geometrijskim i bilјnim ornamentima...građena u duhu eklekticizma''. U Lešjaninovoj ulici Naum je imao još dve kuće, dućan i imanje. Poslovni partneri i stolari koji su se snabdevali drvenom građom kod Ćermila, sećaju ga se kao vrsnog poznavaoca svih vrsta drveta, ali i kao poštenog poslovnog čoveka koji je često davao robu na kredit ili na poverenje. 

Predosećajući da mu se približava kraj života, mada nije bio u dubokoj starosti (imao je tada 63 godine), Ćermilo sačinjava 1926.g. testament kojim svoje skoro celokupno ogromno bogatstvo ostavlјa nauci, prosveti, kulturi i tehničkoj struci. Tako svoju kuću namenjuje Udruženju srpskih inženjera i tehničara, Srpskoj književnoj zadruzi namenjuje 200.000 dinara, Srpskoj kralјevskoj akademiji 1.000 akcija ratne štete, Ministarstvu prosvete 200.000 dinara radi izgradnje škole u rodnom selu Malovište. Trgovačkom udruženju i trgovačkoj omladini Niša ustupa znatna novčana sredstva i svoju bogatu biblioteku. Testament bi bio izvršan i posle smrti njegove žene Lenke, ako ga nadživi. Ćermilo je umro naredne, 1927. godine, tako da su odredbe testamenta izvršene posle smrti supruge Lenke, decembra 1940.g. 

Inače, i supruga Lenka se decenijama bavila humanitarnim radom, najviše kao članica predsedništva niškog Kola srpskih sestara, ali i u brojnim humanitarnim akcijama. Tako niški izvidnici znaju da je ona predratnim skautima poklonila plac pored Nišave za izgradnju njihovog doma, ali danas tragova o tome nema.

Niško Društvo inženjera i tehničara se uselilo u zadužbinu Nauma Ćermila pred Drugi svetski rat. Posle rata, međutim, zgrada se nacionalizuje, a kao razlog za to navodi se da udruženje nije u zakonskom roku prijavilo obnovu svog rada i imovinu kojom raspolaže. Zgrada je odmah dobila stanare, sve do 1979.g., kada je najvećim delom vraćena niškim inženjerima i tehničarima, zahvalјujući velikoj upornosti tadašnjeg predsednika DIT-a arh. Ivana Redija. Nedavno je zgrada revitalizovana i vraćen joj je nekadašnji sjaj, a u podrumskim prostorijama je uređen jedan od najlepših izložbenih prostora u Nišu, gde je već organizovan veći broj zanimlјivih i uspešnih izložbi. 

Trajna uspomena na velikog humanistu i velikog dobrotvora niških inženjera i tehničara Nauma Ćermila obaveza je lјudi iz ove struke, sadašnjih i budućih generacija.

 

Dušan Milosavlјević

Online bookmaker the UK http://whbonus.webs.com/ William Hill